Dozvolite da se obratim

onako sve na ho-ruk,trka,frka,panika....satire ponajvise

09.07.2018.

Možda zbog ove kiše, ljetne, uporne, neumorne...

Možda zbog ove kiše, uporne...I umoran sam. I snen sam. I melanholija ova, uporna, što ne popušta, za rame me povlači i šapat njen samo čujem. A tek čežnja...Čežnja k'o Trebević golema. Čežnja za rukom, za osmijehom, za pogledom. Čežnja golema baš kao Trebević, a meni je on najveći, najgolemiji u cijelom svemiru. Možda baš zbog ove kiše, ljetne, a tako uporne, tako neumorne..I ovih oblaka što dolinu ovu poklopiše, ne misle se dizati. Možda sam zbog toga ovako tih, nečujan, dok u meni buka odjekuje, buka koja iz mene ne izlazi, buka koju niko ne čuje. Niko. Samo ja. A vala, baš kontam da je zbog ove kiše i ovih oblaka. I umoran sam i snen, dok me čežnja razdire. Jer, kišom te zovem, ljetnom, a čežnjom grlim. Tako oduvijek. Otkako za sebe znam. Zato i mislim, zato i vjerujem da je baš zbog ove kiše, ljetne, uporne, neumorne. Zato mi i mrska nije. Zato mi je i umor sladak, zato i snovima bježim, zato mi i melanholija godi, zato i čežnju ljubim, zato mi i buka ne smeta... Eto, baš zato...