Malo skoknemo do grada…Prijateljica, prijatelj i ja. Snijeg sipa…Sarajevo je lijepo pod snijegom…Svirka uživo, do pola jedanaest…jebi ga…Al’ eto, da me prođe želja…Fina noć. Bijaše lijepo. Ovo mi je trebalo. Malo, malkice, ne tražim ja puno…
I odmah nada. Ma nije nada, ja se nadam svakako da će naredna godina biti luda godina. Da ćemo naplatiti za ovu, kad smo vezani bili, kad smo se podobro i napatili. Lancima bili vezani. I jutros tek vidim da u junu Maiden svira u Areni, zagrebačkoj. Ajoj…pa ja moram ići. Moram. Svi čekamo, svi…
Šta fali tome što čitam Blago u srebrnom jezeru, po dvadeseti put? Ok, vjerovatno bi za hvalisanje bolje bilo reći da čitam Braću Karamazove po dvadeseti put… Šta fali tome što volim poslušati Dao sam ti dušu, od Alena Slavice? Ili neku od Tonija…Od trnja do zvijezda…Roker, metalac, ovo ono…Alen Slavica? Da. Šta fali? Šta…
Inatim se. Izađem, prošetam. Smog, magla, pusto, sivo. Ma, zainatim se. Jesam li neki čudak koji šeta po ovom kijametu, dok je sav normalan svijet po stanovima? Boli me…Volio bih da sam na planini sada. Da sam vazdan skakao, hodao. I da sada kunjam, čekam da me skroz san smota, samo da naočale sklonim pored…
Kontam. Kad bi Borusija zabila Realu u prvom. Pa da bude remi na kraju. Petn'est kvota. Eh…Kontam, da mi je naći neki film, komediju neku. Zakucala me današnja kiša, decembarska. Zakuc'o me i Balašević, vazdan ga slušao. Zakucali me k'o ekser u dasku. Da mi je neku komediju naći, da malo obojim dan ljepšim bojama….
Upravo gledam Povratak supermana. Onaj prvi film o njemu mi je i dan danas najbolji. Bio sam dječak. I zamišljao…i sanjao ono odijelo, onaj plašt. I spašavam svijet. Heh…Volim taj dio svog života. Zato sam, valjda, ostao…Ostao taj isti dječak. Dječak i video rekorder. I sve što treba je da pritisnem tipku Play. I do…
Imam više vremena,ovih dana. Čitam opet. I filmove gledam. Kada ne hodam, kada su radne hefte. I ok. To sam volio oduvijek. Treba…treba nešto raditi, baviti se, zanimati se. Inače umiremo, živi umiremo. I eto…nađem film, a nisam ga nikada ranije gledao. Stupaj…marširaj ili umri. Gene Hackman. I znam da neću ‘zalud veče potrošiti. Sto…
Tačno me srce zaboli. Kažu, srce ne boli. A boli, jbg…Znam ja da zna zaboliti. Kako smo i šta smo predeverali. I kako mi je bilo s prijateljima, te januarske noći 95’. Sloga. Sarajevo. Tačno mi srce stane. Dah mi stane. Da, zna srce stati. I dah zna stati, oduzeti se od duše. Znam ja……
Ljetos sam otkinuo par dana godišnjeg i ispalio se na planinu. Spavao u domu kod Sinanovića, a dane provodio pentrajući se po Visočici. Ta tri dana neću nikad zaboraviti. Ima ona stara, od Maidena. Running Free. Drugo veče sam legao da spavam, već negdje oko pola deset. Umoran, ali poput leptira. Nekako svoj. Nekako slobodan….
Nešto sam počeo čačkati. Istraživati. Baš kao pravi istraživački novinar. Ne, nije riječ o političarima, aferama, krađama, mafiji ili slično tome. Neću biti upucan, niti će mi koljena biti smrskana jer previše zapitkujem i čačkam mečku. Kao u onim filmovima. Zato i neću nikad Pulitzera dobiti. Jbg…Nejse… Povukao sam se s društvenih mreža. Imam svoje…